Oto muži s Palagruže

oto muži s Palagruže
oparčojte žene ruže

da si o srebra, suha zlata
izišla bi sad na vrata

ili na vrata, na ponistru
vidila bi svoju sriću

svoju sriću ol ljubavi
mala moja, cvit gizdavi

ki gariful, ki son brala
al ga nison rakamala

valja će ga rakamati
svome dragom darivati

druga mi te trga, bere
a jo pijen gorki čemer

goj se, goj, cviće moje
dok ne dojde vrime tvoje
uživat će sarce moje


Komiža, Vis, Dalmacija, Hrvatska

Prispilo je vrime moje turobnosti

prispilo je vrime moje turobnosti
va kom ću tužiti va dne ino v noći
ter sad si ja tužim kot ptica papuga
ar me je dosegla prevelika tuga

ar mi je povidal lip tulipan plavi
da će me ostavit taj moj mili dragi
i mi je povidal pelinak zeleni
da će me ostavit moj klinčac ljubljeni

- odhajaš od mene lipši od sunačca
s tobom ću poslati pol moga srdačca
ako projdeš, mili, čez oni kraj svita
još te neću zabit za mojega žitka

- volila b' se roža va grob položiti
nego s' tebe, klinčac, kada pozabiti
ar znaš da b' ja, roža, va tugi živila
da bi te miloga ziz srdca 'zpustila

- ne zabi se ni ti s mene, klinčac gusti
neg me nosi vsakdar va tom tvojem srdci


Frakanava / Frankenau / Frankó, Gradišće, Austrija

Picelarice

picelarice na sundze stoju
ter gavute spič oš pune broju
dokle bobiča činu oš krše buritaju
stvare do pri oš do sada povidaju
nu votu plaču, jenu se smiju
ter drugu za kandat si meču guliju
na dan benediču ta teg, ke njim čini pro vrime
drugi mu hitaju kletve, jerke dop njim bolu grine
je koja ke ne rabi, ter si buritiva prsta
druga jena, dokle, ateni ke joj bolu kosta
krivo daje onimi vrimeni prole
oš moli Boga da ne bi tornaj dole
kada se ne mutahu samo picele
ke stoju lipo arcelane u panarele
ter godišti ke prohodu pa daje krivinu
si oč malo vidu, ter ruke nežda činu
je pur koja žena fitenda, ke s drugimi se kara
jerke teg ke ona čini, nikor nima vit
za ga moč imat samo ona
kada če joj počkat za ga prostrit na dot
pa riva zim, ter kako grad bide spič
nako picelarice na putiča ne sidu več
ma vako prohodu lito ve lipe ženice iz našoga grada
ter činu zveselit srce pur ovimi čeljadi veče mblada


Enrico Giorgetta ("S našimi riči", 2004)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija