Verna draga

kada zora puca, sedla junak konja
stoper si je počeu čižme obuvati
kome je ur došla, stara mat zbajati
- stani, sinak, stani, ur su bieli dani
ož nisu zobali naši konji vrani
- ali su zobali, ali ne zobali
ož te me odviesti k ruožici po ciesti
čuda sam uz prošau, svita i orsaga
malo sam si našau momu srcu draga
sada sam si zibrau jednu uzku stazu
po koj sam si našau vernu milu dragu

Vorištan (Hornstein), Gradišće, Austrija

Dužička je starogradska ciesta

dužička je starogradska ciesta
po njoj plače mila i neviesta
plače, jauče, ruke skupa sklaplje
ne plači se mila, srce moje

došal sam joj pod oblok, je spala
prosil sam ju da bi mi se stala
stala j' gori, sjela j' na klupčicu
prosil sam ju za diesnu ručicu

jur sam ja već šuhajev jimala
nednomu još nisam ruke dala
i tebi je, mili moj, ja ne dam
doklje tebe ja bolje ne spoznam

ako ćeš ti mila, srce moje
kupit ću ti štire voze sijena
štire sijena, a pieti otave
pri čem budeš, mila, dojit krave



Gradišće, Austrija