O, žalosna Majko, sveta Divice

o, žalosna Majko, sveta Divice
teb' se utičemo, Neba Kraljice

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

što se je od tebe sin tvoj 'prašćao

kad je na smrt križa svoga pošao

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

što su na smrt sinka tvog osudili

protiv njega kad su vikali

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

a na Kalvariju jeste došao
što je s čavli na križ pribijen bio

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

što je i prisvetu glavu prignuo
na visokom križu dušu izdao

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

kad su sveto tilo s križa skinili
i njega u krilo tvoje metnili

Baranja, Hrvatska

Sveta noć je

sveta noć je, bor na stolu
kraj njeg tužna majka sjedi
Svetu večer kitili su
od zvjezdica traci blijedi

- što si tako zamišljena
v Sveti večer, tužna mati?
koja bol ti srce mori
hoćeš li to sad kazati?

tužna majka odgovara
- tam med gora i planina
vusred snega vu taboru
ja ve gledim svoga sina

na stoliću blijedo svjetlo
polagano tinja, gori
a žalosna, tužna mis'o
vu Svete noći majku mori

sred crkvice dijete leži
u jaslicam, gdje se rodi
da ublaži srca boli
svoje misli tamo vodi

makar njoj bol srce para
nova radost nju obimlje
u toj sreći, za nju s nova
Sveta noćca sad počimlje


Međimurje, Hrvatska

Ivanova ljuba

šetala se Ivanova ljuba
gore dole po zelenoj bašći
svakomu je cvitu pripjevala
ponajviše stručku ružmarina

- ružmarine, moje rosno cviće
ti se cvateš, al sjemena nemaš
kano i ja, Ivanova ljuba
Ivu ljubim, a ja čeda nemam

to j' slušala Ivanova majka
pa je njojzi vrlo žao bilo
jedva čeka da večera dođe
da joj Ivo sa salaša dođe

- oj, moj Ivo, moj sine jedini
ljubu ljubiš, a ti čeda nemaš!
il ne znadeš, il za to ne haješ
kako tebe tvoja ljuba kune

to je Ivu vrlo žao bilo
pa on ide ljubi na čardake
Ivo trže noža iza pasa
i udari ljubu po pojasu

kako ju je lako udario
na nože je čedo izvadio
zamota ga u belu maramu
pa ga meće sebi u džepove
pa ga nosi svojoj staroj majci

- evo ti majko, zelena jabuka
kojoj nisi ni dozreti dala
i udari majku po srdašcu
kako ju je lako udario
sa crnom ju zemljom sastavio


Slavonija, Hrvatska

Tri javorki

izrasal je zelen trsak
daj nam Bože dobro leto!
zelen trsak, muškotelak
pod njim leži belo telo
belo telo, dobri Jezuš
iz ruke mu roža cvate
roža cvate, Majka Boža
izrasli su tri javorki
tri javorki, lipi Jože
iz ruke mu cvate roža
lipa roža trumbaševska
lipi Jože, lipa Magde
oni skupa k maši hode
k maši hode, Boga mole
da im Bog da mlada sina


Novigrad na Dobri (frankopanski grad), Pokuplje, Hrvatska

Majka Maru priko mora zvala (Marino pravdanje)

majka Maru priko mora zvala
- ćeri Mare, moja jesi li oprala?
- nisam majko jošte ni počela
- ćeri Mare, a što si činila?
- ja sam, majko, malu ružu brala
savila sam tri zelena vinca
- ćeri Mare, komu si jih dala?

- jednoga sam mome bratu dala
a drugoga mome vireniku
trećega sam niz Dunaj puštala
i ja sam mu besidila mlada
plivaj, plivaj, moj zeleni vinče
i otidi dvoru Jurjevića
reci staroj Jurjevića majci
da oženi Jura, sina svoga

ako li ga oženiti neće
na dvor ću mu došetati sama
da ne reknu da sam nametnica
nametnica, magla prid očima
udovica, jasna misečina
a divojka, do tri žarka sunca
jer divojke rađaju junake
udovice, mlađane divojke
stare babe da bi pokrepale
aj divojke, da bi naše bile
ne luđale, starom majkom stale


Lika, Hrvatska

Raslo mi je badem-drvo

raslo mi je badem-drvo
tanko i visoko
pod njim leži hajduk Veljko
s l'jepom djevojkom

jastuk im je desna ruka
hajduk-Veljkova
dušek im je djetelina
trava zelena
jorgan im je vita grana
sladka badema

tud se dala tanka staza
tanka tanana
po njoj šeće stara majka
hajduk-Veljkova
pa besjedi svomu sinu
hajduk Veljku

ustaj, ustaj, mili sine
već zora je
sestre su ti uranile
konja pojile
braća su ti uranila
konja zobila

ustaj, ustaj, mili sine
pođi pred Turke
te ti brani svoju braću
da ti ne plaču


Bačka i Srijem, Vojvodina, Srbija
Ovo je vrlo vjerojatno pjesma vojvođanskih Hrvata (Bunjavca i Šokaca) ispjevana na štokavsko ijekavskom dijalektu koja pjeva o junaku Prvog srpskog ustanka - Veljku Petroviću. Zbog toga, ali i zbog činjenice da srbijanska politika desetljećima negira bunjevačko hrvatstvo (kao i rumunjsko podrijetlo vlaške manjine) nazivajući ih katoličkim Srbima - ova se pjesma u Srbiji smatra srpskom (i usput rečeno - pjeva na ekavici).

Sneha

ja sem sneha jako mlada
saki mi se mlad dopada
bil on velik ili mali
on me saki rada fali

u tom bila moja sreča
ostala sem pak noseča
poroda sem bila laka
rodila sem dva junaka

kad se mužek vratil dimo
našel si je po dva sina
naj se mužek niš srditi
tak je v sili mutno biti

v Taliji si ti ratuval
a drugi me doma čuval
to je puno dvanajst let
za me bil je teški svet


Peteranec, Podravina, Hrvatska
"Pjesma potječe iz vremena austrijsko-talijanskog rata za Radetzkoga (oko 1848). To je istinita priča o mladoj ženi čiji je muž u vojnoj službi. Ne znajući hoće li se on ikada vratiti, ona utjehu pronalazi s drugim i postaje majka dvaju sinova. Njen se suprug vraća nakon punih dvanaest godina izbivanja i neizvjesnosti. Kod kuće nalazi svoju ženu s dva sina, a ona ga moli za razumijevanje i kaže mu neka se ne ljuti jer i njoj je bilo teško izdržati nedaće i samoću." - album "Sneha", Gordana Evačić

Čula jesam

čula jesam da se dragi ženi, srce moje
jagoda malena, jagoda črlena
pozdravi mi v Koprivnici dragoga

nek se ženi, to je drago meni, srce moje
jagoda malena, jagoda črlena
pozdravi mi v Koprivnici dragoga

i ja ću mu u svatove doći, srce moje
i ja ću mu lepi dar donesti, srce moje
v levoj ruki kitu ružmarina
v desnoj ruki malenoga sina
pozdravite v Koprivnici dragoga


Koprivnički Ivanec, Podravina, Hrvatska
"Priča o neuzvraćenoj ljubavi. Mlada, neudana majka. seljanka, pjeva svom nevjernom draganu, gradskom gospodinu." - albumi "Sneha", Gordana Evačić & "Da sam barem guska", Dunja Knebl

Sin moj

Mi prosiš solite saki dan.
Ma što činiš, ne govoreš maj.
Je funija dan, je počela noča.
Maneštra se mrzli, za te čeka.
Letu vlase e tvoja mat,
gleda vane za te vit.
Boli život za sta zgoro,
ma samo mat te hoče dobro.
Sin moj!
Nimam već suze za još plaka.
Nimam več riče za govorat.
Srce se guli za te misli
što ti prodava oni ke sve te išće!
Palako govoru čeljade saki dan
ke je dola droga na vi grad.
Sin moj!
Tvoje oč bihu toko lipe.
Sada jesu mrtve.
Boga ja molim da ti živiš.
Drogu ja hočem da ti zabiš.
Doma te čekam ke se vrniš.
Solite ke me prosiš,
kupiš paradis, ma smrtu platiš.


Molise, Italija

Kandzuna do pasijune do Boga

(se kandaše nu voltu u criku na Petak sveti)

Danas je Petak sveti.
Blaženica gredaše jenime putem,
govoraše pater oš vemariju,
je frundala sti Bartolomeja, je pita:

"Di maš po, Marija?"
- "Se zgubila mojoga sina,
mam ga po natj."

- "Tvoj sin je pržun,
su ga svukl Džudire.
Pošalji mu jena brač sukna,
ke ma se obuč."

Blaženica je rekla:
- "Ja nimam sukno,
mam išteti mandiru."

Sin je reka: - "Mat moja,
nemo činit ta mangamenat.
Ke se riva na vrime, ke jese Bog,
ja se ga benedičija."

- "Benedičen bid, sinko,
ke si riva bit Bog,
ode nije ga ni puč ni funda."
Mu tijaše dat no malo mblika.
- "Mat moja, biž, koko veče moreš."

Blaženica je vazela put je pola.
Opetaj govoraše pater oš vemariju,
je frundala butegu do ferari:

- "Dobro ke se vas nala, dobre meštre!"
- "Dobro dola, mat Marija!"
- "Komu činite te gozdja?"
- "Činimo za tvojoga sina nučendoga."
- "Ja vas molim, činite hi tange,
ke maju protj meso
mojoga sina džendiloga."

Džuda biše napri:
- "Činite hi debele eš duge,
ke ja plačam trideset-tri grana.
Činite hi debele eš duge,
ke saka bota ma skršit jenu koštatu."

Kada Blaženica je čula ovu nuvelu,
biše u zgoro, je pala na zemblj.
Je rekla Blaženica:
- "Plač zdvizda oš misečina,
ke moj sin za vas se kundzumiva!
Plač sundze oš zdvizde,
ke moj sin umire na križ!"



Molise, Italija