Popadi me, mili, za desnu ručicu

popadi me, mili, za desnu ručicu
ter me peljaj, mili, na travu zelenu
razkosi mi, mili, travu ditelinu
ter mi kopaj grobak, grobak do kolinca
pokrij mene, mili, s travum ditelinum
ono mi hoće biti misto bile plahte
poškrpi me, mili, s tvojimi suzami
ono mi hoće biti misto svete vode
prekriži me, mili, s tvojum desnum rukum
ono mi hoće biti misto svetog križa
ote bele srake, te mi budu popi
ti črni gavrani hote bit školniki
te drobne ptičice budu mi sestrice


Sveti Mihalj / Sankt Michael im Burgenland / Pusztaszentmihály, Gradišće, Austrija

Vlahinja zljubljena

di si poša lipi sunce?
di si pola zvizda moja?
ova duša biše tvoja
ko je t' oja sprida men?
svaki hip ja ta vidahu
bihu veseja krajem teb'
reci men si jes u neb'
k' onda vazet ču ta do
uboh ja! ka ti sma uzdala
je ta ima drugi dičalje
koji Bog, koji kralje
ma ta prostit na vi sfit?
ti maš plakat ove suze
ko ja hitam svaku noče
gruba nemila, ove oče
vazda plakat maju ta vit
ah! ja nečem tvoje suze
e ti hočeš suze moje
ovi serce još je tvoje
nisa nemilo kakuo ti
ka ja stojim zdola zemlje
nikor plakat če ma doći
di ja stojim nimaš proći
nimaš gaznit moju jam


Giovanni de Rubertis (1813-1889), liječnik, prvi je otkrio postojanje moliških Hrvata u Apeninima. Sebe je volio nazivati "Italoslavo". Svoje je kontakte s Hrvatskom ostvario preko dubrovačkog pjesnika Mede Pucića (1821-1882), a prepiskom između tih dvaju pisaca znanstveni je svijet doznao o postojanju slavenskih naselja u Moliseu. U Novom Sadu su 1856., u književnom časopisu "Sedmica", objavljena njihova pisma pod naslovom "Slavenske naseobine u Neapolju".

Pored svojih povijesnih interesa, Rubertis se posvetio pisanju pjesama. "Vlahinja zljubljena" može se smatrati prvim pisanim svjedočanstvom na moliškohrvatskom. Tekst te pjesme postao je ujedno i napjev, koji još uvijek pamte stariji ljudi u hrvatskim naseljima. U tom tekstu vidljiv je Rubertisov entuzijazam za jezik podrijetla njegovog vlastitog dijalekta, budući da je sam dodao nekoliko riječi koje nisu u leksiku moliških Hrvata. Ti "neologizmi" samo su rezultat njegove želje da uvede (ili ponovno vrati) riječi koje nisu postojale u moliškohrvatskom, s ciljem da sačuva izgubljenu jezičnu čistoću.

Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija

Dva junaki

dva junaki šečeju se v Gornji kraj
tam imaju za ljubiti snehe fajn

da se oni svojim milam šečeju
vu jobloke belo cvetje mečeju

- stani mi se moja draga grlica
vu jobloku ti je šipek ružica!

grličica se je v jutro stajala
vu jobloku šipek ružu zgledala

vu jobloku šipek ružu zgledala
meni svoju desnu ruku davala

meni svoju desnu ruku davala
z levom si je sive suze brisala


Međimurje, Hrvatska

Kaj je tebi, mila?

- kaj je tebi, mila, kaj za pečum stojiš?
kaj za pečum stojiš, sive suze roniš?

pitam tebe, Treza, kod je tvoja steza?
- Moja ti je steza vo široko pole

- pojdi, mila, z menom v pole na šetanje
usrid nam je polja javorek zeleni
tu si, mila, sedi pa mi se rashladi


Hrvatsko zagorje, Hrvatska

Pismo z Belovara

došlo pismo z Belovara
baš za tebe, draga Bara

v pismu piše o Barica,
postala si udovica

tvoga dragog više nema
pokrila ga crna zemlja

kad je čula mlada Bara
jadna se je rasplakala

tri je dana suze lila
a četvrti razmišljala

sve je misli izmislila
pa je grobek potražila

zemlja joj je postelica
vedro nebo - ponjavica


SZ   Hrvatska

Kraj črlenog morja

kraj črlenog morja
krvav boj se bije
a devojka mlada
pod borom se smije

izvana se smije
vu srcu se plače
na spodobu đunđa
sive suze stače

- divojčica mila
zakaj tak tuguješ?
zakaj tužbu svoju
več sama valuješ?


Međimurje, Hrvatska

Uznička (Jačka od uze)

nigdor ne vjeruje ki tog ne skusi
ča človik van stoji ki je zaprt uzi

ki je zaprt uzi, senek premišljava
va velikoj tugi ufanje si dava

va uza su rado visoki obloki
ki je tote zaprt, gorke suze toči

zis njih ništ nij' vidit nego nebo plavo
zato uzi sidit, nikomu nij' drago



Gradišće, Austrija

Evo ti se odilujem

evo ti se odilujem
od pribila dvora tvoga

suzama ćeš oblivati
svaki korak hoda moga

zbogom more, zbogom poje
zbogom Brusje, selo moje

ja ne žalim selo moje
već u selu drago moje


Hvar, Dalmacija, Hrvatska

Sin moj

Mi prosiš solite saki dan.
Ma što činiš, ne govoreš maj.
Je funija dan, je počela noča.
Maneštra se mrzli, za te čeka.
Letu vlase e tvoja mat,
gleda vane za te vit.
Boli život za sta zgoro,
ma samo mat te hoče dobro.
Sin moj!
Nimam već suze za još plaka.
Nimam več riče za govorat.
Srce se guli za te misli
što ti prodava oni ke sve te išće!
Palako govoru čeljade saki dan
ke je dola droga na vi grad.
Sin moj!
Tvoje oč bihu toko lipe.
Sada jesu mrtve.
Boga ja molim da ti živiš.
Drogu ja hočem da ti zabiš.
Doma te čekam ke se vrniš.
Solite ke me prosiš,
kupiš paradis, ma smrtu platiš.


Molise, Italija