Oto muži s Palagruže

oto muži s Palagruže
oparčojte žene ruže

da si o srebra, suha zlata
izišla bi sad na vrata

ili na vrata, na ponistru
vidila bi svoju sriću

svoju sriću ol ljubavi
mala moja, cvit gizdavi

ki gariful, ki son brala
al ga nison rakamala

valja će ga rakamati
svome dragom darivati

druga mi te trga, bere
a jo pijen gorki čemer

goj se, goj, cviće moje
dok ne dojde vrime tvoje
uživat će sarce moje


Komiža, Vis, Dalmacija, Hrvatska

Nečem tebe niti tvoje ruže

nečem tebe niti tvoje ruže
niti tebe več ljubiti duže

uzmem pušku počnem navijati
moja draga prek plota skakati

bele roke lepoga držanja
črne oči grličice moje

ako hočeš moja žena biti
moraš meni rudasta hoditi

komaj čekam dok nedelja dojde
kaj moj golob kre me hiže projde

ti si meni v mojoj tožnoj glavi
ka je klinčec vu zelenoj travi


Međimurje, Hrvatska

Majka Maru priko mora zvala (Marino pravdanje)

majka Maru priko mora zvala
- ćeri Mare, moja jesi li oprala?
- nisam majko jošte ni počela
- ćeri Mare, a što si činila?
- ja sam, majko, malu ružu brala
savila sam tri zelena vinca
- ćeri Mare, komu si jih dala?

- jednoga sam mome bratu dala
a drugoga mome vireniku
trećega sam niz Dunaj puštala
i ja sam mu besidila mlada
plivaj, plivaj, moj zeleni vinče
i otidi dvoru Jurjevića
reci staroj Jurjevića majci
da oženi Jura, sina svoga

ako li ga oženiti neće
na dvor ću mu došetati sama
da ne reknu da sam nametnica
nametnica, magla prid očima
udovica, jasna misečina
a divojka, do tri žarka sunca
jer divojke rađaju junake
udovice, mlađane divojke
stare babe da bi pokrepale
aj divojke, da bi naše bile
ne luđale, starom majkom stale


Lika, Hrvatska

Tekla voda iz kamena (Kletva)

tekla voda iz kamena, hladna, studena
tu djevojka ružu brala, pod njom zaspala

tud prolazi mlado momče ter joj govori
- ustaj, ustaj, djevojčice, tud se ne spava
ruža ti je uvenula što s' ju nabrala
dragi ti se oženio kog si imala

- neka, neka, nek se ženi, moj mu blagoslov
vedro nebo zagrmilo, grom ga ubio

kad se gora s gorom sasta, onda i on š njom
kada vrba grožđem rodi, onda i ona

konjić mu se polomio, ne doveo ju
sva mu braća tad pomrla, ne doč'kala ju
sve mu sestre oslipile, ne vidile ju


Kaštela, Dalmacija, Hrvatska

Zvira voda

zvira voda iz kamena, hladna, studena
rasti ruža iz korena, lepa, črlena

divojčica ruže brala pak je zaspala
poleg jahal mladi junak, stiha ju budi

- stani gori divojčica, jel si zaspala?
ruže su ti povehnule ke si nabrala

dečki su se oženili ke si ljubila
se su dekle zamuž 'dišle ke si imela


Međimurje, Hrvatska

Vu pšenici bele ruže cveteju

vu pšenici bele ruže cveteju, šehaj, cveteju
štere međimurske puce bereju

ja sam išel kre pšenice s Čakovca, šehaj, s Čakovca
pak sam zgledal vu njoj svoga pareka

- faljen bodi Jezuš Kristuš! - rekel sam, šehaj, rekel sam
kaj mi delaš vu pšenici? - pital sam

ona pak je sam z rokicom mahnula, šehaj, mahnula
- drača berem - tak mi je povedala


Međimurje, Hrvatska

Markec išel v taborec

Markec išel v taborec, domaj stavil Katicu
domaj stavil Katicu, lepu vrtnu ružicu

- oj mamica, mamica, pazite na Katicu
kad bu dete rodila, podajte joj vodicu

kad to dete rodila, majka toči pehara

- oj mamica, mamica, de je naša Katica?
- kaj ti ja znam kam ti je, dišla ti je na pole

Markec zezul čižmicu, pak je vudril narbicu
vrata se otvorila, nutri videl mrtvi dva

- oj mamica, mamica, id'mo mi dva ruže brat
kaj 'mo mrtve kinčali, n' drugi svet otpravljali

kad se majka prignula da otrgne ružicu
Markec spuknul sablicu, 'dseče majki glavicu

- idi glava za glavom, idi duša za dušom
ti fčinila mrtve dvam ja načinil tretjega


Hrvatsko zagorje, Hrvatska

Karamfilje, cvijeće moje

karamfilje, cvijeće moje
oj, da mi je sjeme tvoje

da sam ruža ja bi znala
ja bi znala de bi cvala

da sam ruža ja bi cvala
mom dragomu na prozoru

kad moj dragi milo zdahne
karamfilje ga usahne


Prigorje, Hrvatska