Legradske gore

da bi se meknule, šej, te Legradske gore
kaj bi se videlo, šej, malo Međimurje

malo Međimurje, šej, tak si v lepom cvetju
međimurski dečki, šej, vu širokem svetu

listeka ti pišem, šej, lepo te pozdravljam
kaj si naj mislila, šej, da te ja ostavljam

da bi te ostavil, šej, naj ti listek pisal
več bi se ja drugu, šej, grličicu iskal


Međimurje, Hrvatska

Oj, Marek, Marica

oj, Marek, Marica, nit krop, nit vodica
niti mlada devojka, niti pak snešica

v Legradu pod turnom kaparu si dala
prelublena grlica, neš več z menom spala

kokoši i race moramo prodati
prelublena grlica, ne smemo se zdati


Međimurje, Hrvatska

Navodno bi ova pjesma mogla biti iz Hrvatskog Zagorja. Spominjanje Legrada svodi tu mogućnost na minimum. Iako je Legrad bio bogato mjesto s jakom židovskom zajednicom te su ljudi tamo, iz ekonomskih razloga, dolazili s raznih strana pa i vrlo udaljenih krajeva, najlogičnijim se čini da je pjesma nastala u nekom od sela blizu ušća Mure u Dravu, tj. na jugoistoku Međimurja, odakle ih dolazi vrlo velik broj. Zemljopisno označavanje pjesme isključivo prema informaciji zapisivača, a zanemarujući leksičke i dijalektične posebnosti te sam sadržaj pjesme - ne djeluje posve korektno niti smisleno. Ipak, puno je važnija ljepota, snaga i izražajnost ovih šest stihova nego njihovo možebitno zemljopisno podrijetlo.