Primem pero svojo roko desno

primem pero svojo roko desno

pak napišem kaj mi na bo kesno

draga moja, dva pot sem ti pisal

trejti pot te bodem srca zbrisal

ti si boš to unda sama kriva

bole der te zemlica pokrila

vo Dobravi dva dečki zebrali

koji jeso lepo ljubit znali

obedva so malo črnokožni

vu ljubavi so najbole složni

draga mama, vrata jim otprite

koj bo lepši, nuter ga postite

Donja Dubrava, Međimurje, Hrvatska

Kada me zagledaš, lipoga viteza

kada me zagledaš, lipoga viteza
svitlo opravnoga, v žepih dost pineza
onda ćeš se kajat ča si učinila
da si tvoju misal v srdci umorila
ali će bit zaman vse tvoje kajanje
nut i obrh glave s rukami lamanje


Uzlop / Oslip / Oszlop, Gradišće, Austrija

Prispilo je vrime moje turobnosti

prispilo je vrime moje turobnosti
va kom ću tužiti va dne ino v noći
ter sad si ja tužim kot ptica papuga
ar me je dosegla prevelika tuga

ar mi je povidal lip tulipan plavi
da će me ostavit taj moj mili dragi
i mi je povidal pelinak zeleni
da će me ostavit moj klinčac ljubljeni

- odhajaš od mene lipši od sunačca
s tobom ću poslati pol moga srdačca
ako projdeš, mili, čez oni kraj svita
još te neću zabit za mojega žitka

- volila b' se roža va grob položiti
nego s' tebe, klinčac, kada pozabiti
ar znaš da b' ja, roža, va tugi živila
da bi te miloga ziz srdca 'zpustila

- ne zabi se ni ti s mene, klinčac gusti
neg me nosi vsakdar va tom tvojem srdci


Frakanava / Frankenau / Frankó, Gradišće, Austrija

Jadi srdca

crna goro, puna ti si lada
srdce moje, još punije jada
gora će se izmetnuti lada
srdce moje za nikada jada

boluj luče, bolovat se mora
srdce moje, bolovat se mora
boluj luče, al nemoj umrieti
boluj srdce, al nemoj umrieti


Pečuh / Pécs, Baranja, Mađarska

Ovo je pjesma Hrvata koji su u Mađarsku doselili iz Bosne. U sličnim verzijama pjesmu je moguće naći u Slavoniji te Bosni i Hercegovini.

Sveta noć je

sveta noć je, bor na stolu
kraj njeg tužna majka sjedi
Svetu večer kitili su
od zvjezdica traci blijedi

- što si tako zamišljena
v Sveti večer, tužna mati?
koja bol ti srce mori
hoćeš li to sad kazati?

tužna majka odgovara
- tam med gora i planina
vusred snega vu taboru
ja ve gledim svoga sina

na stoliću blijedo svjetlo
polagano tinja, gori
a žalosna, tužna mis'o
vu Svete noći majku mori

sred crkvice dijete leži
u jaslicam, gdje se rodi
da ublaži srca boli
svoje misli tamo vodi

makar njoj bol srce para
nova radost nju obimlje
u toj sreći, za nju s nova
Sveta noćca sad počimlje


Međimurje, Hrvatska

Ča mora to biti, jur dan se čini?

ča mora to biti, jur dan se čini?
jur dan se načinja, još polnoći nij
lipa j' svitlost, lipa j' svitlost
zvizdice igraju, velika j' radost

pastiri anđela videći stoju
svitlosti njegove jako se boju
gdo to sviti, gdo to sviti?
ta mora od Boga k nam poslan bitiž

- o, stante, pastiri ter hitro pojte
ditešcu va jasli se poklonite
dare dajte, dare dajte
i ponizna srca vaša pridajte

pastiri va štali pred jasli kleču

i tiho ovako pobožno reču 

- Bože dragi, Bože dragi

v štalici ubogoj sam Bog se rodi

Marija ditešce je pogledala 

pastirom ovako pobozna rekla

- Srićni jeste, srićni jeste

kušnite sad Boga, ter v miru pojte

hvalimo si skupa radosno Boga
i složno jačimo iz srca svoga
poglej, Bože, poglej, Bože
srca Ti dajemo i duše naše


Gradišće, Austrija

Ružmarin je precvel

ružmarin je precvel, aleluja, lani
da mene moj mili ostaviti kanil

- či si me, moj mili, ostaviti kanil
ti bi bil mej moral povedati lani

kaj bi se ja bila s klinčecom spoznala
od moje mladosti z milim nadragala

- ja sam k tebi hodil tri frtalje leta
nisam ti načinil maloga deteta

ja sam tebi hodil vrlo i pošteno
budi tej ružica v srcu oproščeno


Međimurje, Hrvatska

Najnička

- dober večer, Najničko!
kaj mi ti sad radiš?
- z levom nogom sinka zibam
z rukami, pak, radim

- tvoj se dragi je oženil
tebe je ostavil
- to, pak, nije istina
snočka je pri meni bil

snočka je pri meni bil
prsten mi je ostavil

- če ne verješ, Najnička
idi na vrh gore
tam buš čula uškanje
preveselo igranje

išla Najnča vu goru
tam je čula uškanje
tam je čula uškanje
preveselo igranje

ona se je vrnula
na žalosno srce
odma zela motiku
nakopa korenje

odma je pristavila
bez vode i granja
počelo zavirati
počel dragi vmirati

njoj doleti deverec
- dober večer, Najnča!
kaj si to napravila?
mladi dragi vmira

- nisam niš napravila
nisam ga ni vidla
- nisam niš napravila
nisam ga ni vidla


Hrvatsko zagorje, Hrvatska

Iščem riču

koko mi je ža
ke na moj jezik
nimam riču za ti reč
sve što moj srce kaže

tako se pitam
pa nise razumija
zašto su ove čeljade
tu riču zabil

ču iskat riču
riču ču na
ču ju prosit sundzu
kada gre počinit
e ostane misto noč

ču prosit zdvizd
kada kratko pade
e rasvitli nebo
ču hi prosit vitru
kada bada šušnja
e ziblje svit

ču ti hi reč
kako izviri potok
palako, mučeno, bristro
e moči zemblje
do trave sve zelene

more bit sada
poznajem riču
za reč lipo
te hočem dobro


Gabriele Blascetta ("S našimi riči II", 2007)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Picelarice

picelarice na sundze stoju
ter gavute spič oš pune broju
dokle bobiča činu oš krše buritaju
stvare do pri oš do sada povidaju
nu votu plaču, jenu se smiju
ter drugu za kandat si meču guliju
na dan benediču ta teg, ke njim čini pro vrime
drugi mu hitaju kletve, jerke dop njim bolu grine
je koja ke ne rabi, ter si buritiva prsta
druga jena, dokle, ateni ke joj bolu kosta
krivo daje onimi vrimeni prole
oš moli Boga da ne bi tornaj dole
kada se ne mutahu samo picele
ke stoju lipo arcelane u panarele
ter godišti ke prohodu pa daje krivinu
si oč malo vidu, ter ruke nežda činu
je pur koja žena fitenda, ke s drugimi se kara
jerke teg ke ona čini, nikor nima vit
za ga moč imat samo ona
kada če joj počkat za ga prostrit na dot
pa riva zim, ter kako grad bide spič
nako picelarice na putiča ne sidu več
ma vako prohodu lito ve lipe ženice iz našoga grada
ter činu zveselit srce pur ovimi čeljadi veče mblada


Enrico Giorgetta ("S našimi riči", 2004)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Celo selo se spomina

celo selo se spomina, da me golob več ne štima
ej, haj, zelen bor, štima mene golob moj

celo selo ovak trdi, da se na me golob srdi
ej, haj, zelen bor, ne srdi se golob moj

celo selo ve respravlja, da me moj golobek 'stavlja
ej, haj, zelen bor, ne 'stavlja me golob moj

celo selo ovak veli, da se moj golobek ženi
ej, haj, zelen bor, ne ženi se golob moj

naj govori celo selo, moje srce je veselo
ej, haj, sve selo, moje srce veselo

gdegod bodem ja delala, sigdi si bom popevala
ej, haj, delala, pak si bom popevala


Međimurje, Hrvatska

Dej mi, Bože, joči sokolove

dej mi, Bože, joči sokolove
išče k tomu perje labudovo

kaj preletel črez široko morje
i poljubil drago srce moje

vu meni je srčece zdrhtalo
kada se je od tebe gibalo

ti si meni po serdini srca
kak v črljeni jabuki koščica


Međimurje, Hrvatska

Verna draga

kada zora puca, sedla junak konja
stoper si je počeu čižme obuvati
kome je ur došla, stara mat zbajati
- stani, sinak, stani, ur su bieli dani
ož nisu zobali naši konji vrani
- ali su zobali, ali ne zobali
ož te me odviesti k ruožici po ciesti
čuda sam uz prošau, svita i orsaga
malo sam si našau momu srcu draga
sada sam si zibrau jednu uzku stazu
po koj sam si našau vernu milu dragu

Vorištan (Hornstein), Gradišće, Austrija

Pri studenci

pri studenci stala, pave j' napajala
i meni junaku tuge j' načinjala

tuge, moje tuge, jedna na kraj druge
još jedna ne projde, jur mi druga dojde

da bi moje tuge na kamek spadale
kamek bi se raspal, tuge bi ostale

kamek bi se raspal na dvoje, na troje
a to moje srce, to mi se ne more


Gradišće, Austrija

Ne plač mila draga

ne plač mila draga, ne daj srdcu jada
kad na vojsku projdem i natrag ne dojdem
ako budeš čula da sam poginuo,
ne žal truda svoga doć do groba moga
i onda proklekni i ovako rekni
ovdi leži bielo, moga draga tielo
koga sam ljubila, rukama grlila
crna zemljo, majko, ne budi mu težka
travice zelena, budi mu vesela
kot sam ga ja bila, mlađahna divojka


Grižane, Vinodol, Hrvatsko primorje, Hrvatska

Doleti srdce Ivanovo

pasla j' Mare bele vole šare

doletilo j' pero paonovo

ni to bilo pero paonovo
neg je bilo srdce Ivanovo

nosim tebe lipo pozdravljenje


Veliki Borištof (Großwarasdorf), Gradišće, Austrija

Dolinom se šetala

dolinom se šetala djevojčica mlada
sitno cveče birala, plakala od jada

nemoj mi se plakati, devojčice mlada
kak se ne bi plakala kad sam puna jada

imala sam dragoga, još me srce boli
a sad čujem žalosno da on drugu voli

čemeran je život moj na ovome svijetu
kad ja moram umreti u najljepšem cvetu

vesel'te se mlađani pokraj čaše vina
jer taj život ne traje hiljadu godina

kad to začul pastir mlad, pasti svoje stado
on veselo zapjeva ovu pjesmu malu


Međimurje, Hrvatska
Ovu verziju dobro poznate tradicijske pjesme izvodi diva hrvatske etno-glazbe, teta Liza, tj. Elizabeta Toplek iz Donje Dubrave. Izvedba se može čuti u dokumentarnom filmu redatelja Branka Ištvančića. Pjesma je u jednom trenutku "prekrivena" govorom. Ovdje možete pročitati tekst u cijelosti.

Milence

imala sam miloga kot ruoža lipoga
tr mi nisu dali sidat puolag njega

sada imam jednoga, tr mi ni Buože drag
ani nisam mogla od tuge zaprit vrat

e kad bi te, moj ljubi, kad bi te zbatrila
veru bi za tobum va Dunaj skočila

e va Dunaj, va Dunaj, va široko more
kad bi te zbatrila, drago srdce moje


Dobro Polje (Gutfjelt / Guttenfeld), južna Moravska (granica Češke i Austrije)

Devetstopetnajsto leto

devetstopetnajsto leto meni jako je žalosno
ja bom moral nuter iti, tebe draga ostaviti
v žalosti

Međimorje kak si lepo se si bilo v jednem cveto
ružice po sod cvetejo, moje srce veseli se
v radosti

lepo cvetje si sadila, njemu si se veselila
tu je raslo pod oblokom, dej mi draga desno roko
idem ja

dej mi draga desno roko, ve te lubim zadnjo nočko
od ve pak bom puško, sabljo, ke bom nosil po orsagu
horvackom


Murski Krstur (Murakeresztúr), Pomurje, Mađarska / Međimurje, Hrvatska

Mega srca koren

daj pogledni na 'vo sonce žarko
kak je 'd mene dragi golob dalko
kak je 'd mene, drago srce moje, dragi golob dalko

nemrem reči niti pak doseči
neg mu moram listeka pisati
neg mu moram, drago srce moje, listeka pisati

ti si, golob, mega srca koren
lepše te ja ljubiti ne morem
lepše te ja, drago srce moje, ljubiti ne morem


Velika Kaniža (Nagykanizsa), Pomurje, Mađarska