Ivanova ljuba

šetala se Ivanova ljuba
gore dole po zelenoj bašći
svakomu je cvitu pripjevala
ponajviše stručku ružmarina

- ružmarine, moje rosno cviće
ti se cvateš, al sjemena nemaš
kano i ja, Ivanova ljuba
Ivu ljubim, a ja čeda nemam

to j' slušala Ivanova majka
pa je njojzi vrlo žao bilo
jedva čeka da večera dođe
da joj Ivo sa salaša dođe

- oj, moj Ivo, moj sine jedini
ljubu ljubiš, a ti čeda nemaš!
il ne znadeš, il za to ne haješ
kako tebe tvoja ljuba kune

to je Ivu vrlo žao bilo
pa on ide ljubi na čardake
Ivo trže noža iza pasa
i udari ljubu po pojasu

kako ju je lako udario
na nože je čedo izvadio
zamota ga u belu maramu
pa ga meće sebi u džepove
pa ga nosi svojoj staroj majci

- evo ti majko, zelena jabuka
kojoj nisi ni dozreti dala
i udari majku po srdašcu
kako ju je lako udario
sa crnom ju zemljom sastavio


Slavonija, Hrvatska

Oganj gori v črnoj gori

oganj gori v črnoj gori na zelenoj travi

čuvala ga divičica po tri jutra sama

izjahal je stari starac, rozgotom se smije

- čuvaj, čuvaj, divičica, Bog daj moja bila!

- neću, neću, stari starac, brada ti je sida

izjahal je mladi junak, rozgotom se smije

- čuvaj, čuvaj, divičica, Bog daj moja bila!

- da bi znala, ter bi znala, da ću tvoja biti

prik boričkov bi skakala, da bi bržja bila

na palcih se podpirala, da bi višja bila

svilnim pasom opasala, da bi tanja bila

s maslom bi se zagladila, da bi glađa bila

s mlikom bi se umivala, da bi belja bila

Hrvatske Šice (Horvátlövö), Gradišće, Mađarska

Bidno

gruojze bez slaje
pas ča ne laje
v kožuhi buha
kupica suha
nasilu smih
v rodbini grih
o švekri san
rospađen stan

se neg tužno bidno
ča b' to bilo vridno
kab' se našal voljdo
ki je dost čvrst
da muore podat
bar neg
prst



Viliam Pokorný - Tica
Devinsko Nuovo Selo, Slovačka (na granici s Austrijom)