Picelarice

picelarice na sundze stoju
ter gavute spič oš pune broju
dokle bobiča činu oš krše buritaju
stvare do pri oš do sada povidaju
nu votu plaču, jenu se smiju
ter drugu za kandat si meču guliju
na dan benediču ta teg, ke njim čini pro vrime
drugi mu hitaju kletve, jerke dop njim bolu grine
je koja ke ne rabi, ter si buritiva prsta
druga jena, dokle, ateni ke joj bolu kosta
krivo daje onimi vrimeni prole
oš moli Boga da ne bi tornaj dole
kada se ne mutahu samo picele
ke stoju lipo arcelane u panarele
ter godišti ke prohodu pa daje krivinu
si oč malo vidu, ter ruke nežda činu
je pur koja žena fitenda, ke s drugimi se kara
jerke teg ke ona čini, nikor nima vit
za ga moč imat samo ona
kada če joj počkat za ga prostrit na dot
pa riva zim, ter kako grad bide spič
nako picelarice na putiča ne sidu več
ma vako prohodu lito ve lipe ženice iz našoga grada
ter činu zveselit srce pur ovimi čeljadi veče mblada


Enrico Giorgetta ("S našimi riči", 2004)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Bele vile i sivi sokol

vijala se sviba vrba
jober grada gospodskoga
bele vile, kolo vile
kolo vile, vino pile
jedna drugi napijala
- nit za moje, nit za tvoje
za gospodu dobro zdravje
Bog nam živi tu gospodu
tu gospodu vu tom gradu!
gospoda se spominala
s kim bi vile daruvala
mali darek, cvancigarek
dober darek, jen škudarek

             # # #

oj, jabuka zelenika
jober grada gospodskoga
z lepim cvetom jodcvetala
dobrim rodom jobrodila
na vse strane po tri grane
na verhuncu po četiri
gori sedi sivi sokol
gori sedi, grada gledi
- Bog nam živi tu gospodu
tu gospodu vu tom gradu!
gospoda se spominala
s kim bi njega daruvala
mali darek, jen krajcarek
dober darek, cvancigarek


Varaždinske Toplice, Hrvatsko zagorje, Hrvatska

Sadila sam bažuljak

sadila sam bažuljak
lipom mjesti za gradom
idemo ga gledati
je li niknul i procval
utrgnemo tri kite
jednu Ivi za škrljak
drugu Kati za nadra
Trejtu Marij' divici
da jim daje milosti
va vom novom stališi


Uzlop (Oslip), Gradišće, Austrija

Grad se beli

grad se beli preko Balatina
grad se beli preko Balatina

sunaj naj, sunaj naj,
sunaj naj, sunaj naj
grad se beli preko Balatina

kre grada se sive ovce pasu
nje mi zvraća mlada devojčica

nje mi zvraća, veselo popeva
ima brata, ima i dragoga

             #   #   #

koliko bi ti za dragog dala
ja za dragog moje črne joči

koliko bi ti za brata dala
ja za brata vu tu črnu zemlju


Međimurje, Hrvatska

Zanimljivo je spominjanje toponima Balatin, koje se čini zagonetno i neobjašnjivo. Pitanje se samo nameće, ali se odgovor teško pronalazi. Zanimljivo je da se u našem neposrednom okruženju Balatin kao toponim pojavljuje barem dva puta, u oba slučaja kao potok (u Lici, kao pritok Like i jedan posve blizu Banja Luke). Balatin je, navodno, blatna voda. Pjesma, navodno, pjeva o mitskom događaju. Grad se bijeli ili uzdiže iznad Blatnog jezera (vode mitološkog značenja). U bijelom gradu (tj. na jutarnjem nebu ispunjenom svijetlim oblacima ili u vrtu, na suhoj (zlatnoj) grani mitskog stabla), gdje Sunčeva pastirica Mara tjera svilne ovce (zvijezde) u tor - stoluje njen otac, Nebeski Kralj.

Na internetu je moguće pronaći notni zapis iz neke knjige s riječima pjesme te fotografijom pjevačice, Marije Đurović, iz Babinog Polja na Mljetu (1978). Pored njega je prijevod "tumačenje" koje se nekako nameće i samo po sebi. "A town is being painted across Lake Balaton. Near the town there are grey sheep grazing." Ako je tome tako, onda grad koji se spominje može "samo i jedino" biti - Stolni Biograd (Székesfehérvár) koji u sebi ne samo da ima "bijelu boju - fehér" nego je i srednjovjekovna kraljevska prijestolnica, krunidbeni grad ugarskih i hrvatskih kraljeva.

Kad ja čujem za jigrače

kad ja čujem za jigrače da mi jigraju
onda moje potkovice mira ne daju

furman bi se vozio, kola su teška
konji su mlahavi, mošnjica j' meka

bila ta mošnjica puna dukata
sidil bi za peću, kuril tumbaka

pij, brace, pij, tr se ga napij

moga vinca črljenoga
z borovicu mišanoga

pij, brace, pij, tr se ga napij

Marica škarica j' guščiće pasla
tr joj je velika rožica zrasla

Marica škarica, koga bi rada?
pekljara, šekljara z bijeloga grada



Gradišće, Austrija

Zelena naranča

izišla je, izišla je, zelena naranča
iza mira, iza mira od bijeloga grada
trga mi je, trga mi je Mare, lijepa Mare

prvu Mare, prvu Mare ku je otrgala
tu mi šalje, tu mi šalje gradu Dubrovniku
a njoj grade, a njoj grade od zlata jabuku

drugu Mare, drugu Mare ku je otrgala
nju mi šalje, nju mi šalje duždu od Mletaka
a njoj dužde, a njoj dužde od zlata galiju

treću Mare, treću Mare ku ju je otrgala
nju mi šalje, nju mi šalje gradu Carigradu
a njoj grade, a njoj grade konja i deliju

znade grade, znade grade što je za djevojku
                           ...
na tom mu je, na tom mu je Mare zahvalila
"Hvala tebi, hvala tebi, grade Dubrovniče
hvala tebi, hvala tebi - na jabuci zlatnoj!"


Dubrovnik, Dalmacija, Hrvatska

Sin moj

Mi prosiš solite saki dan.
Ma što činiš, ne govoreš maj.
Je funija dan, je počela noča.
Maneštra se mrzli, za te čeka.
Letu vlase e tvoja mat,
gleda vane za te vit.
Boli život za sta zgoro,
ma samo mat te hoče dobro.
Sin moj!
Nimam već suze za još plaka.
Nimam več riče za govorat.
Srce se guli za te misli
što ti prodava oni ke sve te išće!
Palako govoru čeljade saki dan
ke je dola droga na vi grad.
Sin moj!
Tvoje oč bihu toko lipe.
Sada jesu mrtve.
Boga ja molim da ti živiš.
Drogu ja hočem da ti zabiš.
Doma te čekam ke se vrniš.
Solite ke me prosiš,
kupiš paradis, ma smrtu platiš.


Molise, Italija

Kandzuna do maja

ko je reka ka maja nimaša dokj?
iskod vana ka ga vidiš prokj

lipe spodare naše
hitite nami štokodi, mi jesmo čeljade vaše

ja vidim naše zemlje trave pune
ja vidim vaše ovce puna vune

ja vidim sita dobro doša vami lit
ja vidim načve, pune vina vaše bačve

maja je nami donija lipe dana
ja vidim duba pune vaše grane

lipa moja lozica ka češ čuda roditi
izvan puta ti češ ma voditi

Bog čuva naše grada eš naše stine
zdravlje vami eš svih vaše sine

lipe spodare naše
hitite nami štokodi, mi jesmo čeljade vaše



Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija