Prispilo je vrime moje turobnosti

prispilo je vrime moje turobnosti
va kom ću tužiti va dne ino v noći
ter sad si ja tužim kot ptica papuga
ar me je dosegla prevelika tuga

ar mi je povidal lip tulipan plavi
da će me ostavit taj moj mili dragi
i mi je povidal pelinak zeleni
da će me ostavit moj klinčac ljubljeni

- odhajaš od mene lipši od sunačca
s tobom ću poslati pol moga srdačca
ako projdeš, mili, čez oni kraj svita
još te neću zabit za mojega žitka

- volila b' se roža va grob položiti
nego s' tebe, klinčac, kada pozabiti
ar znaš da b' ja, roža, va tugi živila
da bi te miloga ziz srdca 'zpustila

- ne zabi se ni ti s mene, klinčac gusti
neg me nosi vsakdar va tom tvojem srdci


Frakanava / Frankenau / Frankó, Gradišće, Austrija

Iščem riču

koko mi je ža
ke na moj jezik
nimam riču za ti reč
sve što moj srce kaže

tako se pitam
pa nise razumija
zašto su ove čeljade
tu riču zabil

ču iskat riču
riču ču na
ču ju prosit sundzu
kada gre počinit
e ostane misto noč

ču prosit zdvizd
kada kratko pade
e rasvitli nebo
ču hi prosit vitru
kada bada šušnja
e ziblje svit

ču ti hi reč
kako izviri potok
palako, mučeno, bristro
e moči zemblje
do trave sve zelene

more bit sada
poznajem riču
za reč lipo
te hočem dobro


Gabriele Blascetta ("S našimi riči II", 2007)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Verna draga

kada zora puca, sedla junak konja
stoper si je počeu čižme obuvati
kome je ur došla, stara mat zbajati
- stani, sinak, stani, ur su bieli dani
ož nisu zobali naši konji vrani
- ali su zobali, ali ne zobali
ož te me odviesti k ruožici po ciesti
čuda sam uz prošau, svita i orsaga
malo sam si našau momu srcu draga
sada sam si zibrau jednu uzku stazu
po koj sam si našau vernu milu dragu

Vorištan (Hornstein), Gradišće, Austrija