Ivanova ljuba

šetala se Ivanova ljuba
gore dole po zelenoj bašći
svakomu je cvitu pripjevala
ponajviše stručku ružmarina

- ružmarine, moje rosno cviće
ti se cvateš, al sjemena nemaš
kano i ja, Ivanova ljuba
Ivu ljubim, a ja čeda nemam

to j' slušala Ivanova majka
pa je njojzi vrlo žao bilo
jedva čeka da večera dođe
da joj Ivo sa salaša dođe

- oj, moj Ivo, moj sine jedini
ljubu ljubiš, a ti čeda nemaš!
il ne znadeš, il za to ne haješ
kako tebe tvoja ljuba kune

to je Ivu vrlo žao bilo
pa on ide ljubi na čardake
Ivo trže noža iza pasa
i udari ljubu po pojasu

kako ju je lako udario
na nože je čedo izvadio
zamota ga u belu maramu
pa ga meće sebi u džepove
pa ga nosi svojoj staroj majci

- evo ti majko, zelena jabuka
kojoj nisi ni dozreti dala
i udari majku po srdašcu
kako ju je lako udario
sa crnom ju zemljom sastavio


Slavonija, Hrvatska

Ivo i nesrećna Mara

majka Maru (jele) za Ivana dala

o jajna ninajna, nenu tani taninu, nenu tranana
o jajna jabuko zelena

večer dala (jele) jutrom se kajala
da je znala (jele) ne bi Maru dala
jer je Ive turska pijanica
do ponoći s Turci pije vino
od po noći šerbet i rakiju

kad pred zoru, Ivo šeće dvoru
on pokuca Mari na vratašca
- dušo Mare, otvor' meni vrata
otvor' vrata pa stani za vrata!

skoči Mare u tankoj košulji
to se Ivi vrlo na žao dalo
što nij' Mare u svili zelenoj
trže Ive nože iza pasa
pa udara Maru u srdašce
kako ju je lahko udario
na nožu joj čedo izvadio
oto čedo muška glava bila

piše Mare svojoj miloj majci
- pošalji mi tri tanke košulje
u prvoj ću bolu bolovati
u drugoj ću noćcu prenoćiti
a u trećoj u zemljicu leći
to izusti, a dušicu pusti


Doljane (kod Otočca), Lika, Hrvatska