Vlahinja zljubljena

di si poša lipi sunce?
di si pola zvizda moja?
ova duša biše tvoja
ko je t' oja sprida men?
svaki hip ja ta vidahu
bihu veseja krajem teb'
reci men si jes u neb'
k' onda vazet ču ta do
uboh ja! ka ti sma uzdala
je ta ima drugi dičalje
koji Bog, koji kralje
ma ta prostit na vi sfit?
ti maš plakat ove suze
ko ja hitam svaku noče
gruba nemila, ove oče
vazda plakat maju ta vit
ah! ja nečem tvoje suze
e ti hočeš suze moje
ovi serce još je tvoje
nisa nemilo kakuo ti
ka ja stojim zdola zemlje
nikor plakat če ma doći
di ja stojim nimaš proći
nimaš gaznit moju jam


Giovanni de Rubertis (1813-1889), liječnik, prvi je otkrio postojanje moliških Hrvata u Apeninima. Sebe je volio nazivati "Italoslavo". Svoje je kontakte s Hrvatskom ostvario preko dubrovačkog pjesnika Mede Pucića (1821-1882), a prepiskom između tih dvaju pisaca znanstveni je svijet doznao o postojanju slavenskih naselja u Moliseu. U Novom Sadu su 1856., u književnom časopisu "Sedmica", objavljena njihova pisma pod naslovom "Slavenske naseobine u Neapolju".

Pored svojih povijesnih interesa, Rubertis se posvetio pisanju pjesama. "Vlahinja zljubljena" može se smatrati prvim pisanim svjedočanstvom na moliškohrvatskom. Tekst te pjesme postao je ujedno i napjev, koji još uvijek pamte stariji ljudi u hrvatskim naseljima. U tom tekstu vidljiv je Rubertisov entuzijazam za jezik podrijetla njegovog vlastitog dijalekta, budući da je sam dodao nekoliko riječi koje nisu u leksiku moliških Hrvata. Ti "neologizmi" samo su rezultat njegove želje da uvede (ili ponovno vrati) riječi koje nisu postojale u moliškohrvatskom, s ciljem da sačuva izgubljenu jezičnu čistoću.

Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija

Iščem riču

koko mi je ža
ke na moj jezik
nimam riču za ti reč
sve što moj srce kaže

tako se pitam
pa nise razumija
zašto su ove čeljade
tu riču zabil

ču iskat riču
riču ču na
ču ju prosit sundzu
kada gre počinit
e ostane misto noč

ču prosit zdvizd
kada kratko pade
e rasvitli nebo
ču hi prosit vitru
kada bada šušnja
e ziblje svit

ču ti hi reč
kako izviri potok
palako, mučeno, bristro
e moči zemblje
do trave sve zelene

more bit sada
poznajem riču
za reč lipo
te hočem dobro


Gabriele Blascetta ("S našimi riči II", 2007)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Picelarice

picelarice na sundze stoju
ter gavute spič oš pune broju
dokle bobiča činu oš krše buritaju
stvare do pri oš do sada povidaju
nu votu plaču, jenu se smiju
ter drugu za kandat si meču guliju
na dan benediču ta teg, ke njim čini pro vrime
drugi mu hitaju kletve, jerke dop njim bolu grine
je koja ke ne rabi, ter si buritiva prsta
druga jena, dokle, ateni ke joj bolu kosta
krivo daje onimi vrimeni prole
oš moli Boga da ne bi tornaj dole
kada se ne mutahu samo picele
ke stoju lipo arcelane u panarele
ter godišti ke prohodu pa daje krivinu
si oč malo vidu, ter ruke nežda činu
je pur koja žena fitenda, ke s drugimi se kara
jerke teg ke ona čini, nikor nima vit
za ga moč imat samo ona
kada če joj počkat za ga prostrit na dot
pa riva zim, ter kako grad bide spič
nako picelarice na putiča ne sidu več
ma vako prohodu lito ve lipe ženice iz našoga grada
ter činu zveselit srce pur ovimi čeljadi veče mblada


Enrico Giorgetta ("S našimi riči", 2004)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Zbogom

si ga greš
pur ti, brat!
sa' znam
korko je udno
kada na brat
si ga greda
naduga
    - zbogom!

si češ zabit
kandzune
ka činahu vesele naše večere
neš moč zabit
ni kratki vrim kada bihma mladi
vrima ka s onmi kandzuni
sa gubaše kana maglina
     - zbogom!


Pasquale Piccoli
Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija

Nostalgija za moga grada

čujem nostalgiju za tebe
ka' te mislim, 'z naduga te vidim
vidim tvoje hiže, čujam vitar kada puša
usri' tisne ulice
gledam na vrhu brda aš ga vidim crnjeli
tvoj lipi neb ka' pada sunce
vidim duba s prahom ka činu hlad
zgora bili put, vidim snig po zim'
kada sve te pokriva aš te ostava sam
teb' sam jope vidila
a moja oča bihu zatvorene


Milena Lalli ("Naša rič", 1967)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Sin moj

Mi prosiš solite saki dan.
Ma što činiš, ne govoreš maj.
Je funija dan, je počela noča.
Maneštra se mrzli, za te čeka.
Letu vlase e tvoja mat,
gleda vane za te vit.
Boli život za sta zgoro,
ma samo mat te hoče dobro.
Sin moj!
Nimam već suze za još plaka.
Nimam več riče za govorat.
Srce se guli za te misli
što ti prodava oni ke sve te išće!
Palako govoru čeljade saki dan
ke je dola droga na vi grad.
Sin moj!
Tvoje oč bihu toko lipe.
Sada jesu mrtve.
Boga ja molim da ti živiš.
Drogu ja hočem da ti zabiš.
Doma te čekam ke se vrniš.
Solite ke me prosiš,
kupiš paradis, ma smrtu platiš.


Molise, Italija

Kandzuna do pasijune do Boga

(se kandaše nu voltu u criku na Petak sveti)

Danas je Petak sveti.
Blaženica gredaše jenime putem,
govoraše pater oš vemariju,
je frundala sti Bartolomeja, je pita:

"Di maš po, Marija?"
- "Se zgubila mojoga sina,
mam ga po natj."

- "Tvoj sin je pržun,
su ga svukl Džudire.
Pošalji mu jena brač sukna,
ke ma se obuč."

Blaženica je rekla:
- "Ja nimam sukno,
mam išteti mandiru."

Sin je reka: - "Mat moja,
nemo činit ta mangamenat.
Ke se riva na vrime, ke jese Bog,
ja se ga benedičija."

- "Benedičen bid, sinko,
ke si riva bit Bog,
ode nije ga ni puč ni funda."
Mu tijaše dat no malo mblika.
- "Mat moja, biž, koko veče moreš."

Blaženica je vazela put je pola.
Opetaj govoraše pater oš vemariju,
je frundala butegu do ferari:

- "Dobro ke se vas nala, dobre meštre!"
- "Dobro dola, mat Marija!"
- "Komu činite te gozdja?"
- "Činimo za tvojoga sina nučendoga."
- "Ja vas molim, činite hi tange,
ke maju protj meso
mojoga sina džendiloga."

Džuda biše napri:
- "Činite hi debele eš duge,
ke ja plačam trideset-tri grana.
Činite hi debele eš duge,
ke saka bota ma skršit jenu koštatu."

Kada Blaženica je čula ovu nuvelu,
biše u zgoro, je pala na zemblj.
Je rekla Blaženica:
- "Plač zdvizda oš misečina,
ke moj sin za vas se kundzumiva!
Plač sundze oš zdvizde,
ke moj sin umire na križ!"



Molise, Italija

Kako je lipo hodit

kako je lipo hodit
usri mora

a usri mora je
je na put

a sve ko je poša
je zgubija

je poša vlah moj
je dobija

kako je lipo hodit
usri mora


Štifilić / Filić (San Felice del Molise), Italija

Kandzuna do maja

ko je reka ka maja nimaša dokj?
iskod vana ka ga vidiš prokj

lipe spodare naše
hitite nami štokodi, mi jesmo čeljade vaše

ja vidim naše zemlje trave pune
ja vidim vaše ovce puna vune

ja vidim sita dobro doša vami lit
ja vidim načve, pune vina vaše bačve

maja je nami donija lipe dana
ja vidim duba pune vaše grane

lipa moja lozica ka češ čuda roditi
izvan puta ti češ ma voditi

Bog čuva naše grada eš naše stine
zdravlje vami eš svih vaše sine

lipe spodare naše
hitite nami štokodi, mi jesmo čeljade vaše



Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija

Homo leč, homo spat

homo leč, homo spat
lipoga Boga homo zvat

tamo dol je na crikuica
golubiča zgudžu
materu božiju budu

ustani se, Male
ke ti nosu sina na križ
iz križa kapje krv
ne na kamarice grede
andžele ga kupu
na nebo ga nosu
ga meču zgora otara

ki lipa misa
ke se govore sada



Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija

Lipa Mara

lipa Mara, homo u ružice
neču ke neču, se strašim do Karloviče

prvu ružicu ke se ju nabrala
se ju ponila nasri nambri moru

kako se šuši ružica nambri moru
nako se šuši srce Ivanjolu

sestre ti nosu mbriže na rukave
bratja ti nosu perja na klobuke

šurle noge, bičve tafatane
sestre ti nosu mbriže na rukave
bratja ti nosu perja na klobuke


Mundimitar, Molise, Italija