O, žalosna Majko, sveta Divice

o, žalosna Majko, sveta Divice
teb' se utičemo, Neba Kraljice

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

što se je od tebe sin tvoj 'prašćao

kad je na smrt križa svoga pošao

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

što su na smrt sinka tvog osudili

protiv njega kad su vikali

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

a na Kalvariju jeste došao
što je s čavli na križ pribijen bio

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

što je i prisvetu glavu prignuo
na visokom križu dušu izdao

o, Marijo, o, rascviljena
nemoj biti takva tužna

kad su sveto tilo s križa skinili
i njega u krilo tvoje metnili

Baranja, Hrvatska

Ča mora to biti, jur dan se čini?

ča mora to biti, jur dan se čini?
jur dan se načinja, još polnoći nij
lipa j' svitlost, lipa j' svitlost
zvizdice igraju, velika j' radost

pastiri anđela videći stoju
svitlosti njegove jako se boju
gdo to sviti, gdo to sviti?
ta mora od Boga k nam poslan bitiž

- o, stante, pastiri ter hitro pojte
ditešcu va jasli se poklonite
dare dajte, dare dajte
i ponizna srca vaša pridajte

pastiri va štali pred jasli kleču

i tiho ovako pobožno reču 

- Bože dragi, Bože dragi

v štalici ubogoj sam Bog se rodi

Marija ditešce je pogledala 

pastirom ovako pobozna rekla

- Srićni jeste, srićni jeste

kušnite sad Boga, ter v miru pojte

hvalimo si skupa radosno Boga
i složno jačimo iz srca svoga
poglej, Bože, poglej, Bože
srca Ti dajemo i duše naše


Gradišće, Austrija

Dva se dragi ljube

dva se dragi u livadi ljube
Milčice moja, u livadi ljube
dragoj dušo moj

oni misle da nitko ne vidi
Milčice moja, da nitko ne vidi
dragoj dušo moj

nje je vidla tica jarebica
Milčice moja, tica jarebica
dragoj dušo moj

alaj tica, pokislo ti perje
Milčice moja, pokislo ti perje
dragoj dušo moj

neka kisne, pokisnuti neće
Milčice moja, pokisnuti neće
dragoj dušo moj


Prigorje, Hrvatska

Vlahinja zljubljena

di si poša lipi sunce?
di si pola zvizda moja?
ova duša biše tvoja
ko je t' oja sprida men?
svaki hip ja ta vidahu
bihu veseja krajem teb'
reci men si jes u neb'
k' onda vazet ču ta do
uboh ja! ka ti sma uzdala
je ta ima drugi dičalje
koji Bog, koji kralje
ma ta prostit na vi sfit?
ti maš plakat ove suze
ko ja hitam svaku noče
gruba nemila, ove oče
vazda plakat maju ta vit
ah! ja nečem tvoje suze
e ti hočeš suze moje
ovi serce još je tvoje
nisa nemilo kakuo ti
ka ja stojim zdola zemlje
nikor plakat če ma doći
di ja stojim nimaš proći
nimaš gaznit moju jam


Giovanni de Rubertis (1813-1889), liječnik, prvi je otkrio postojanje moliških Hrvata u Apeninima. Sebe je volio nazivati "Italoslavo". Svoje je kontakte s Hrvatskom ostvario preko dubrovačkog pjesnika Mede Pucića (1821-1882), a prepiskom između tih dvaju pisaca znanstveni je svijet doznao o postojanju slavenskih naselja u Moliseu. U Novom Sadu su 1856., u književnom časopisu "Sedmica", objavljena njihova pisma pod naslovom "Slavenske naseobine u Neapolju".

Pored svojih povijesnih interesa, Rubertis se posvetio pisanju pjesama. "Vlahinja zljubljena" može se smatrati prvim pisanim svjedočanstvom na moliškohrvatskom. Tekst te pjesme postao je ujedno i napjev, koji još uvijek pamte stariji ljudi u hrvatskim naseljima. U tom tekstu vidljiv je Rubertisov entuzijazam za jezik podrijetla njegovog vlastitog dijalekta, budući da je sam dodao nekoliko riječi koje nisu u leksiku moliških Hrvata. Ti "neologizmi" samo su rezultat njegove želje da uvede (ili ponovno vrati) riječi koje nisu postojale u moliškohrvatskom, s ciljem da sačuva izgubljenu jezičnu čistoću.

Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija

Ostani mi s Bogom

oj, kućo visoka, da bi se propala
mila, ka j' u tebi, da bi me dopala

oj vilo, ka nosiš ključe srca moga
ča s njimi otvaraš dušu s tela moga

dušu sam izgubil, za telo ne hajem
lipšu sam obljubil, zato se ne kajem

predrago Volosko, moj zlati amante
u tebi se goje tri vile galante

jedna j' vila moja, druga brajna moga
a ti tretja vilo, ostani mi s Bogom
ostani mi s Bogom, s Božjim blagoslovom

more ti grob bude, a sohe postilja
ankor i konopi, obed i večera


Novi Vinodolski, Hrvatsko primorje, Hrvatska

Šanti Jure

dobar večer, gospodari
gospodari, gospodinje
gospodari, gospodinje, i dečica i pčelice
fiole, rožice, modre i crlene

je li čujte, je li spiste?
podignite rosne glave
podignite rosne glave
nadeljujte šanti Jure

šanti Jure u zelenju
živi Bože u veselju!
naše glave s cvetjom cvele
vaše duše v raj dospele!

sveti Jura, vitez jaki
bil je prvi med junaki
koplje grabi, pred se meče
i pozoja strašno seče

kad pozoja vumorio
sve devojke otkupio
sve muzike zasvirale
sve devojke zaplesale


Hrvatsko zagorje, Hrvatska

Markec išel v taborec

Markec išel v taborec, domaj stavil Katicu
domaj stavil Katicu, lepu vrtnu ružicu

- oj mamica, mamica, pazite na Katicu
kad bu dete rodila, podajte joj vodicu

kad to dete rodila, majka toči pehara

- oj mamica, mamica, de je naša Katica?
- kaj ti ja znam kam ti je, dišla ti je na pole

Markec zezul čižmicu, pak je vudril narbicu
vrata se otvorila, nutri videl mrtvi dva

- oj mamica, mamica, id'mo mi dva ruže brat
kaj 'mo mrtve kinčali, n' drugi svet otpravljali

kad se majka prignula da otrgne ružicu
Markec spuknul sablicu, 'dseče majki glavicu

- idi glava za glavom, idi duša za dušom
ti fčinila mrtve dvam ja načinil tretjega


Hrvatsko zagorje, Hrvatska