Otkide se grana jorgovana

otkide se grana jorgovana
i ubila tri čobana mlada

prvog žali i otac i majka
drugog žali bratac i sestrica

a trećega nitko od nikuda
samo jedna sirota djevojka

- suđeniče i nesuđeniče,
rano zađe moje jarko sunce

Babina Greda, Slavonija, Hrvatska

savila se grana, grana jorgovana

savila se i odlomila se

ubila je grana tri čobana mlada

ubila je tri čobana mlada

prvog žali majka, majka i babajka
drugog žali bratac i sestrica

a trećega nitko, nitko niotkuda
samo jedna sirota djevojka

oj, ti, moje milo, nesuđeno drago
oj, ti, moje nesuđeno drago

sunce moje žarko, granulo još nisi
a u crno zavilo se jesi

Slavonija, Hrvatska

Dore Vlahinjica

Dore Vlahinjica bele ovce pase
pasuć odhranila dćerčicu divojku

ni ju dala vidit suncu ni misecu
nit belomu danku, nit mladu junaku

obkladil se junak, junak med junaki
da ju hoće vidit i s njom govoriti

izrastal je borak uz divojkin dvorak
vzlizal mi je junak na zeleni borak

ugledal divojku s perjem dvore metuć
s perjem dvore metuć, s rožom posipujuć

- pomoz Bog, divojko! bi li moja bila?
- nit će ti Bog pomoć, nit ću tvoja biti


Santalek / Stegersbach / Szentelek, Gradišće, Austrija

Prejdem goru

prejdem goru, prejdem drugu zelenu
hej, haj, na treču me konj zanesel visoku

i tamo je javor drevo zeleno
hej, haj, pod javorom postelica prestrta

na posteli moja draga milena
hej, haj, zaspala je, svetle joči sklopila

ja sem prosil tihi veter odzgora
hej, haj, naj otrgne zelen listek z javora

popuhnul je tihi veter odzgora
hej, haj, i otrgel listek z grane javora

otrgel je list javora zeleni
hej, haj, na obraz ga dragoj spusti rumeni

otprla je moja draga joka dva
hej, haj, kakti sunce gora se zasvetlila


Podravina, Hrvatska

Ode zima

ćarnu vetrić blag
sunce granu i upeče
na snijegu nema trag
zima ode i uteče
kamo ode, kamo uteče?
tamo gdje će opet obući
bijelo zimsko odjeće
sopolak se smješka
ljugva plavi miris širi
što li je to, moji mili?
pa to je proljeće!


Milja Radan
Karaševo, Banat, Rumunjska

Vlahinja zljubljena

di si poša lipi sunce?
di si pola zvizda moja?
ova duša biše tvoja
ko je t' oja sprida men?
svaki hip ja ta vidahu
bihu veseja krajem teb'
reci men si jes u neb'
k' onda vazet ču ta do
uboh ja! ka ti sma uzdala
je ta ima drugi dičalje
koji Bog, koji kralje
ma ta prostit na vi sfit?
ti maš plakat ove suze
ko ja hitam svaku noče
gruba nemila, ove oče
vazda plakat maju ta vit
ah! ja nečem tvoje suze
e ti hočeš suze moje
ovi serce još je tvoje
nisa nemilo kakuo ti
ka ja stojim zdola zemlje
nikor plakat če ma doći
di ja stojim nimaš proći
nimaš gaznit moju jam


Giovanni de Rubertis (1813-1889), liječnik, prvi je otkrio postojanje moliških Hrvata u Apeninima. Sebe je volio nazivati "Italoslavo". Svoje je kontakte s Hrvatskom ostvario preko dubrovačkog pjesnika Mede Pucića (1821-1882), a prepiskom između tih dvaju pisaca znanstveni je svijet doznao o postojanju slavenskih naselja u Moliseu. U Novom Sadu su 1856., u književnom časopisu "Sedmica", objavljena njihova pisma pod naslovom "Slavenske naseobine u Neapolju".

Pored svojih povijesnih interesa, Rubertis se posvetio pisanju pjesama. "Vlahinja zljubljena" može se smatrati prvim pisanim svjedočanstvom na moliškohrvatskom. Tekst te pjesme postao je ujedno i napjev, koji još uvijek pamte stariji ljudi u hrvatskim naseljima. U tom tekstu vidljiv je Rubertisov entuzijazam za jezik podrijetla njegovog vlastitog dijalekta, budući da je sam dodao nekoliko riječi koje nisu u leksiku moliških Hrvata. Ti "neologizmi" samo su rezultat njegove želje da uvede (ili ponovno vrati) riječi koje nisu postojale u moliškohrvatskom, s ciljem da sačuva izgubljenu jezičnu čistoću.

Živavoda Kruč (Acquaviva Collecroce), Molise, Italija

Nostalgija za moga grada

čujem nostalgiju za tebe
ka' te mislim, 'z naduga te vidim
vidim tvoje hiže, čujam vitar kada puša
usri' tisne ulice
gledam na vrhu brda aš ga vidim crnjeli
tvoj lipi neb ka' pada sunce
vidim duba s prahom ka činu hlad
zgora bili put, vidim snig po zim'
kada sve te pokriva aš te ostava sam
teb' sam jope vidila
a moja oča bihu zatvorene


Milena Lalli ("Naša rič", 1967)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija

Prevarena Mara

kade Mare v malin gre
onda sunce dole gre
malin mele pšenicu
Junger ljubi Maricu
- Marica, ne plači se
ja ti kupim žužničku
deset lakat dužičku
prvi lakat za dukat
drugi lakat za novac
prvi kupil za dukat
drugi neje za novac

Mavalin (Maverlin / Nevrlin / Wildungsmauer) na Dunavu, Donja Austrija

Turci i petao

Turci petla uhvatiše
pa ga biju po tabani
- daj ti arač nama, arač!
odgovara kusi pet'o
- kakav ću vam arač dati?
nit sam orač, nit sam kopač
već sam kokin tancovođa
od buništa do buništa
dokle sunce ne zaiđe
k tomu vreme na sedalo
dok ja koke ponameštam
k tomu vreme za pojanje


Đakovo, Slavonija, Hrvatska

Lieta letie

lieta letie, čas je pali...
daleko je zemlja stara
zabeni, zgubljeni, mali
bez kraljievstva nimi kralji
gliedamo, kod z dnieva na dan
rič se nam na suncu tali
zabeni, zgubljeni, mali

kade smo se ovde zieli
va 'voum vrti klinčac bieli?
se je prošlo, se je kraj
zginul je i turski zmaj
neg nam je zarasal kuoren
diboko v naš nouvi kraj

zabeni, zgubljeni, mali
cipimo va naše sine:
neka ur već nigdar v ljudi
človik ne zagine


Viliam Pokorný - Tica
Devinsko Nuovo Selo, Slovačka (na granici s Austrijom)

Sunčece črleno, ne shađaj mi rano

sunčece črleno, ne shađaj mi rano
ne shađaj mi rano, počekaj me malo

dok si ja našijem golobo rupčeca
gori mu našijem sunce i meseca

sunce i meseca i drobne zvezdice
što god videl bode, saki pital bode

gde je ona, mila, kaj je to našila
ona ti je, mila, prek sivoga morja

prek sivoga morja de nam shađa zorja
zdavna ju je črna zemlica pokrila


Mlinarci (Molnári) Pomurje, Mađarska / Međimurje, Hrvatska

Veter

- veter, veter, dragi veter, ti prijatel moj
poveč de mi je moj dragi? - dišel je vu boj

- ja budem povedal de ti on leži
njegvo telo tam vu polu rosica hladi

njegvo lice sunce peče, mesec pokriva
njegvo čelo, njegve lasi - dežđek poliva

on ti leži tam na polu, več ti ne živi
to ti povem kaj boš znala - on ti trdo spi

draga moja naj za njega više pitati
ar se njega nazaj dimo nečeš včekati


Međimurje, Hrvatska

Zbogom mi ostani

prvoga oktobra rano sunce zide
iz mojega srca vse veselje 'tide

mi smo se peljali kre Legradske gore
de smo zadič vidili malo Međimurje

Međimurje malo, mesto mi rođeno
de sam si ostavil grlicu ljubljenu

zbogom mi ostani, moja grličica
več tri leta ne boš vidla moja lica


Međimurje, Hrvatska