tekla voda iz kamena, hladna, studena
tu djevojka ružu brala, pod njom zaspala
tud prolazi mlado momče ter joj govori
- ustaj, ustaj, djevojčice, tud se ne spava
ruža ti je uvenula što s' ju nabrala
dragi ti se oženio kog si imala
- neka, neka, nek se ženi, moj mu blagoslov
vedro nebo zagrmilo, grom ga ubio
kad se gora s gorom sasta, onda i on š njom
kada vrba grožđem rodi, onda i ona
konjić mu se polomio, ne doveo ju
sva mu braća tad pomrla, ne doč'kala ju
sve mu sestre oslipile, ne vidile ju
Kaštela, Dalmacija, Hrvatska
Nema komentara :
Objavi komentar