subota, 27. listopada 2012.

Majka Maru priko mora zvala (Marino pravdanje)

majka Maru priko mora zvala
- ćeri Mare, moja jesi li oprala?
- nisam majko jošte ni počela
- ćeri Mare, a što si činila?
- ja sam, majko, malu ružu brala
savila sam tri zelena vinca
- ćeri Mare, komu si jih dala?

- jednoga sam mome bratu dala
a drugoga mome vireniku
trećega sam niz Dunaj puštala
i ja sam mu besidila mlada
plivaj, plivaj, moj zeleni vinče
i otidi dvoru Jurjevića
reci staroj Jurjevića majci
da oženi Jura, sina svoga

ako li ga oženiti neće
na dvor ću mu došetati sama
da ne reknu da sam nametnica
nametnica, magla prid očima
udovica, jasna misečina
a divojka, do tri žarka sunca
jer divojke rađaju junake
udovice, mlađane divojke
stare babe da bi pokrepale
aj divojke, da bi naše bile
ne luđale, starom majkom stale


Lika, Hrvatska

Nema komentara :

Objavi komentar