(se kandaše nu voltu u criku na Petak sveti)
Danas je Petak sveti.
Blaženica gredaše jenime putem,
govoraše pater oš vemariju,
je frundala sti Bartolomeja, je pita:
"Di maš po, Marija?"
- "Se zgubila mojoga sina,
mam ga po natj."
- "Tvoj sin je pržun,
su ga svukl Džudire.
Pošalji mu jena brač sukna,
ke ma se obuč."
Blaženica je rekla:
- "Ja nimam sukno,
mam išteti mandiru."
Sin je reka: - "Mat moja,
nemo činit ta mangamenat.
Ke se riva na vrime, ke jese Bog,
ja se ga benedičija."
- "Benedičen bid, sinko,
ke si riva bit Bog,
ode nije ga ni puč ni funda."
Mu tijaše dat no malo mblika.
- "Mat moja, biž, koko veče moreš."
Blaženica je vazela put je pola.
Opetaj govoraše pater oš vemariju,
je frundala butegu do ferari:
- "Dobro ke se vas nala, dobre meštre!"
- "Dobro dola, mat Marija!"
- "Komu činite te gozdja?"
- "Činimo za tvojoga sina nučendoga."
- "Ja vas molim, činite hi tange,
ke maju protj meso
mojoga sina džendiloga."
Džuda biše napri:
- "Činite hi debele eš duge,
ke ja plačam trideset-tri grana.
Činite hi debele eš duge,
ke saka bota ma skršit jenu koštatu."
Kada Blaženica je čula ovu nuvelu,
biše u zgoro, je pala na zemblj.
Je rekla Blaženica:
- "Plač zdvizda oš misečina,
ke moj sin za vas se kundzumiva!
Plač sundze oš zdvizde,
ke moj sin umire na križ!"
Molise, Italija
Nema komentara :
Objavi komentar