dužička je starogradska ciesta
po njoj plače mila i neviesta
plače, jauče, ruke skupa sklaplje
ne plači se mila, srce moje
došal sam joj pod oblok, je spala
prosil sam ju da bi mi se stala
stala j' gori, sjela j' na klupčicu
prosil sam ju za diesnu ručicu
jur sam ja već šuhajev jimala
nednomu još nisam ruke dala
i tebi je, mili moj, ja ne dam
doklje tebe ja bolje ne spoznam
ako ćeš ti mila, srce moje
kupit ću ti štire voze sijena
štire sijena, a pieti otave
pri čem budeš, mila, dojit krave
Gradišće, Austrija
Nema komentara :
Objavi komentar