kada zora puca, sedla junak konja
stoper si je počeu čižme obuvati
kome je ur došla, stara mat zbajati
- stani, sinak, stani, ur su bieli dani
ož nisu zobali naši konji vrani
- ali su zobali, ali ne zobali
ož te me odviesti k ruožici po ciesti
čuda sam uz prošau, svita i orsaga
malo sam si našau momu srcu draga
sada sam si zibrau jednu uzku stazu
po koj sam si našau vernu milu dragu
Vorištan (Hornstein), Gradišće, Austrija
Nema komentara :
Objavi komentar