Picelarice

picelarice na sundze stoju
ter gavute spič oš pune broju
dokle bobiča činu oš krše buritaju
stvare do pri oš do sada povidaju
nu votu plaču, jenu se smiju
ter drugu za kandat si meču guliju
na dan benediču ta teg, ke njim čini pro vrime
drugi mu hitaju kletve, jerke dop njim bolu grine
je koja ke ne rabi, ter si buritiva prsta
druga jena, dokle, ateni ke joj bolu kosta
krivo daje onimi vrimeni prole
oš moli Boga da ne bi tornaj dole
kada se ne mutahu samo picele
ke stoju lipo arcelane u panarele
ter godišti ke prohodu pa daje krivinu
si oč malo vidu, ter ruke nežda činu
je pur koja žena fitenda, ke s drugimi se kara
jerke teg ke ona čini, nikor nima vit
za ga moč imat samo ona
kada če joj počkat za ga prostrit na dot
pa riva zim, ter kako grad bide spič
nako picelarice na putiča ne sidu več
ma vako prohodu lito ve lipe ženice iz našoga grada
ter činu zveselit srce pur ovimi čeljadi veče mblada


Enrico Giorgetta ("S našimi riči", 2004)
Mundimitar (Montemitro), Molise, Italija