šetala se Ivanova ljuba
gore dole po zelenoj bašći
svakomu je cvitu pripjevala
ponajviše stručku ružmarina
- ružmarine, moje rosno cviće
ti se cvateš, al sjemena nemaš
kano i ja, Ivanova ljuba
Ivu ljubim, a ja čeda nemam
to j' slušala Ivanova majka
pa je njojzi vrlo žao bilo
jedva čeka da večera dođe
da joj Ivo sa salaša dođe
- oj, moj Ivo, moj sine jedini
ljubu ljubiš, a ti čeda nemaš!
il ne znadeš, il za to ne haješ
kako tebe tvoja ljuba kune
to je Ivu vrlo žao bilo
pa on ide ljubi na čardake
Ivo trže noža iza pasa
i udari ljubu po pojasu
kako ju je lako udario
na nože je čedo izvadio
zamota ga u belu maramu
pa ga meće sebi u džepove
pa ga nosi svojoj staroj majci
- evo ti majko, zelena jabuka
kojoj nisi ni dozreti dala
i udari majku po srdašcu
kako ju je lako udario
sa crnom ju zemljom sastavio
Slavonija, Hrvatska
Nema komentara :
Objavi komentar